Nadam se da dok ovo čitate odmarate u najmekšoj pidžami bilo da ste u krevetu ili na kauču dok vam omiljeni topli napitak grije stomačić a najbolji Božićni film je na televiziji.
Praznici definitivno sa sobom nose užurbanost i uzbuđenje, svi traže najbolje poklone, na poslu se godina zaokružuje a gužve u saobraćaju su noćna mora. Ipak, kada se stvarno približimo kraju decembra sve nekako uspori, gotovo da utihne i ovo je ustvari idealan period za razmišljanje.
Pomislili bi da je pronalazak najbolje palete sjena za oči, najmekšeg tepiha ili najudobnijeg džempera u vrhu prioriteta svake žive duše ali postoji samo jedan poklon vrijedan spomena. Uz silne društvene mreže koje nam konzumiraju život, čini se da smo zapostavili najbitniju komunikaciju – stvarni ljudski kontakt.
I tako, uz mnoge lijepe tradicije koje njegujemo mislim da je vrijeme vratiti se originalu ili uvesti novu tradiciju, ovisno od tog kako na to želite gledati.
Budimo prisutni, slušajmo kada nam se drugi obračaju (zaista poslušajmo šta govore), treba da nam je stalo, da odvojimo i pronađemo vremena za ljude, da budemo oslonac i pružimo podršku, da napravimo žrtve i na pauzu stavimo vlastite potrebe – više davanja a manje uzimanja. Praktikujmo više iskrenosti (spram sebe ali i drugih), držimo se obećanja koja dajemo, donosimo bitne odluke, njegujmo postojeće odnose dok se trudimo oko stvaranja novih. Darujmo pravi i jedini dar vrijedan spomena.
U potpunosti se slažem! Zaista vjerujem u to da će onaj kome je stalo, uvijek pronaći vremena za tebe. A vrijeme koje poklonimo jedni drugima je zaista unikatni, nepovratni poklon. Iako, moram priznati, jako volim kupovati i umotavati poklone drugima, nekako me čini sretnom. 🙂
Upravo dok tipkam odgovor sjetim se da imam deja vu! Nekada sam ili vidjela ili sanjala da odgovaram baš na ovaj komentar. Ne znam da li mi vjeruješ jer znam kako suludo zvuči 😀
Ma mila moja, uz poklone ili bez njih želim ti sve najljepše u novoj 2017. :*